На осмогодишњем путовању званом школовање у својој школи у Баљевцу доживех много лепих тренутака.Моја школа није као друге. Она поносито стоји у самом језгру Баљевца, окружена зеленилом и пружа уточиште својим драгим посетиоцима.
Ова велика школска зграда сведок је првих страхова, правог другарства, похвала, несташлука, искрене љубави. И поред чињенице да број ђака опада, успеси на такмичењима нижу се као да нас има много . Ходници школе и даље су пуни деце која се радују сваком одмору, али радо и уче јер ће за труд сигурно бити награђена.
Наставници нас увек лепо упуте, а ми, препознавши знаке и путоказе, стижемо до циља. Поносни су када чују да њихови бивши ученици напредују.Кроз разноврсне наставне и ваннаставне активности усавршавамо своје знање, постајемо креативнији . Као што каже наша химна, учимо да бисмо били први и тако показујемо поштовање према школи и Панчићу.Са сигурношћу можемо рећи да ђаци из ове школе излазе са својим ставом, знањем и развијеним такмичарски духом.
Задовољство је бити део ове породице и свој таленат развијати управо у учионицама зграде која је можда налик на многе. Она је ипак само једна, јединствена. Моја школа.