Брвеник (Издвојено одељење)

Мала школа своје место нашла је на десној обали Ибра, у подножју Градине и долини Копаоника, међу прелепим четинарима. Руке школске капије су увек широм отворене за оне који су жељни знања и дружења. Сваког септембра жалосна врба пусти по коју сузу јер је свесна да је годину дана старија и да је испратила још једну генерацију ђака. Истовремено, срећна је јер у свој загрљај прима нове и уплашене душе са искреном жељом да кроз пар година постану успешни и вредни људи који сигурно корачају у нове победе.

Школа у Брвенику је више него обична зграда. Она је огромна кућа где живи једна велика породица, ученици, њихови наставници и помоћни радници. Са прозора школе вире дечије главе као птице из гнезда. Све је као у кошници, а нарочито на великом одмору када деца непрекидно причају и смеју се док хладни ветар снажно клати гране поносних борова и старих топола. Наставници се труде да пренесу знање својим ученицима а да они не осећају страх и напетост, већ да слободно износе своје идеје и ставове.

На фасади школе виде се графити, ту су и срца заљубљених, старих и нових симпатија. Главно место састанака, преслишавања и упознавања је „Дрво љубави“. Оно чува тајне многих генерација и сведок је многих љубави. Двориште је велико и пространо, два терена и многе љуљашке красе овај простор. У дворишту се налази и Панчићева оморика као симбол наше школе. Све одише посебном хармонијом и топлином.

Иако ова школа не располаже најсавременијим наставним средствима, иако има дотрајалу фасаду и столарију она није остала у сенци великих школа, захваљујући наставницима који се труде да својим знањем, искуством и креативношћу подстакну ученике да буду што успешнији.

Поносни смо на наше ученике, а сада инжењере, професоре, лекаре, куваре… али највише на оне који су постали добри људи.