Данас су ходницима наше школе последњи пут као ученици осмог разреда прошли једни дивни млади људи, носећи са собом своја имена, своје снове и будућност коју тек треба да испишу.
Из школе нису изашли само ученици, изашли су будући лекари, фармацеути, професори, спортисти, уметници, инжењери… свако са својим путем, жељама и надом да ће једног дана постати оно о чему данас машта.
У рукама њихових одељењских старешина остала су срца са именима ученика које су годинама чували, водили и учили. А када су симболично пресечени канапи за које су срца била везана, није прекинута љубав ни повезаност већ је деци дата слобода да крену даље, храбро и самостално, ка неким новим животним страницама.
Потрчали су ка излазу, ка дворишту, ка свету који их чека… а онда су се вратили. Још једном својој школи. Својим учионицама, другарствима, успоменама и детињству које полако остаје иза њих.
Драги наши осмаци, нека вас живот води путем добрих људи, великих снова и лепих победа.
Наша школа ће увек бити место коме можете да се вратите, са осмехом и поносом. ❤️
