ОШ „Јосиф Панчић”

Изложба Насеља:село,град које су реализовали ученици 6.разреда са наставницом географије Милицом Диздаревић

У оквиру пројекта Стем реализована је трећи школски пројекат, тема: Наша мала метеоролошка станица.

Организатор школског пројекта: Милица Диздаревић, наставница географије

МОЈА ЗЕЛЕНА ШКОЛА

Наша школа је номинована за учешће у пројекту „Школе за бољи квалитет ваздуха“. Овај пројекат је покренуо УНИЦЕФ уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а циљ је заједничко праћење квалитета ваздуха, СТЕМ образовање и омладински активизам у Србији. Пројекат ће трајати до 2023. године уз финансијску подршку амбасаде Краљевине Норвешке.

Пројекат СТЕМ – „Моја зелена школа“
Пројекат „Моја зелена школа“ се ослања на научни процес којим метеоролози долазе до података о временским приликама.
1.Како меримо температуру?
2.Како се на основу тих мерења пројектују или адаптирају простори у којима боравимо?
3.Како можемо предвидети колика ће бити температура за неколико година?

Општи циљ пројекта је разумевање методологије примене истраживачког учења и пројектне наставе у СТЕМ системима.

Специфични циљеви:
Упознавање учесника са методом истраживачког учења кроз практичан рад.
Упознавање учесника са методом пројектне наставе кроз задатак.
Упознавање организације рада у различитим школама уз хоризонтално учење.
Развој разумевања о истраживачком учењу и пројектној наставни кроз повратне информације од ментора.
Разумевање јаких и слабих страна спроведеног пројекта.

Дана 11.3.2023. године у просторији наше школе одржан је семинар на тему:,,Како направити образовни филм у учионици“. Организатори програма су Горанка Марковић, проф.разредне наставе и Данило Спсојевић, проф.српског језика и књижевнисти.

На Међународни дан матерњег језика 21. фебруар, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог саопштило је да жели да укаже на важност неговања матерњег језика, како већинског народа, тако и језика националних мањина.
Република Србија је, вођена идејом да посредством још једног међународноправног акта, посвећеног заштити и унапређењу мањинских језика, допринесе заштити и очувању мултикултурализма и вишејезичности у Србији и Европи, 2006. године приступила Европској повељи о регионалним или мањинским језицима Савета Европе.

Ратификацијом Повеље Србија се обавезала да штити све мањинске језике који се традиционално користе на нашој територији.

Истиче се да се мањински језици користе у образовању, медијима, управним и судским поступцима, економском, друштвеном и културном животу.

Како се додаје, свесна значаја образовања на матерњем језику у контексту очувања језика националних мањина, Република Србија обезбеђује, осим на српском језику, целокупно образовање на матерњем језику на још осам језика: албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском језику.

Осим тога, још осам језика се изучава у оквиру наставног предмета Матерњи језик са елементима националне културе: буњевачки, влашки, македонски, немачки, ромски, словеначки, украјински и чешки језик. Око 60.000 деце похађа наставу на мањинским језицима на свим нивоима образовања.

Подсећају да право на информисање на језику националне мањине се остварује путем штампаних и електронским медија. На мањинским језицима се издају новине, часописи, публикације, зборници, а електронски медији емитују програми на језицима националних мањина.

У Србији су у службеној употреби српски и 14 језика националних мањина
У Републици Србији је у службеној употреби, поред српског језика, још 12 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, буњевачки, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе, осим тога влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.

Генерална скупштина УНЕСКО 1999. године прогласила је 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен зa званични.

УНЕСКО указује да је језичка разноликост све угроженија и да преко 40 процената светског становништва нема приступ образовању на језику који говори или разуме.